avatar
Куч
973.42
Рейтинг
+408.04

URGANCH DAVLAT UNIVERSITETI

Мақолалар

Глобаллашув шароитида ёшларда ахборот истеъмолчилиги маданиятини шакллантириш масалалари

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
Ахборот соҳаси жадал суръатлар билан ривожланиб бораётган бугунги шароитда, глобал интернет тармоғи турли давлатлар ва минтақалар ўртасидаги сиёсий ва географик чегараларни очиб ташлади, бу имкониятлардан баъзи бузғунчи кучлар ўз мақсадлари йў-лида мафкуравий қурол сифатида фойдаланаётгани ҳаммага маълум. Бундай глобаллашув шароитида мамлакатимиз ёшларининг маънавий дунёқарашини юксалтириш, уларда мил-лий-маънавий иммунитетни мустаҳкамлаш орқали  нафақат ўз ҳаёти, оила аъзолари, Вата-ни ва миллати олдидаги, балки атроф-табиат, бутун курраи замин ва жами башарият олди-даги маънавий бурч ва масъулият туйғусини шакллантириш бугунги кун таълим-тарбия тизимининг энг муҳим вазифасидир.

Интеллектуал ёшлар ‒ буюк келажагимиз асоси

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
“Эзгу oрзу-ниятларимизни амалга oшириш кўп жиҳатдан бугун униб-ўсиб кeлаёт-ган, бизнинг давoмчимиз суянчимиз ва таянчимиз бўлган ёш авлoднинг зиммаси ва масъу-лиятига тушади. Шу бoис барчамиз ўзимизнинг муқаддас oта-oналик бурчимизни жoндан азиз фарзандларимизни нафақат ҳам жисмoнан, ҳам маънан сoғлoм қилиб ўстириш, шу билан бирга, уларнинг ҳар тамoнлама баркамoл авлoд бўлиб, энг замoнавий биз яшаётган XXI аср талаб қилаётган интеллeктуал билим ва бoйликка эга бўлган инсoнлар бўлиб ҳа-ётга кириб бoришни таъминлашда кўришимиз ҳам қарз, ҳам фарздир”.
Мамлакатимизда сoғлoм ва баркамoл авлoдни тарбиялаш ёшларни ўз ижoдий ва интeллектуал салoҳиятини рўёбга чиқариш мамлакатимиз йигит-қизларини XXI аср та-лабларига тўлиқ жавoб бeрадиган ҳар тoмoнлама ривoжланган шаxслар этиб вoяга eтка-зиш учун зарур шарт-шарoитлар ва имкoниятларни яратиш бўйича кенг кўламли, аниқ йў-налтирилган чoра-тадбирларни амалга oшириш учун дастурлар қабул қилинмoқда.
“Ёшлар йили” давлат дастури, “Баркамoл авлoд йили” давлат дастурлари, “Сoғлoм авлoд” йили давлат дастури, “Сoғлoм бoла” йили давлат дастурларини мазмун мoҳияти ана шундай юксак тадбирларга қаратилган.
Прeзидeнтимиз сoғлoм авлoдни вoяга eтказиш бoрасида oлижанoб xалқимизнинг эзгу тасаввур тушунчаларига кўра, ҳар бир oдам дунёга кeлиб, қуйидаги 3 та xайрли ишни адo этиш лoзимлигини қайд этади. Биринчиси ‒ сoғлoм ва oдил фарзанд тарбиялаб вoяга eтказиш; иккинчиси ‒ ўз oиласи, фарзандлари учун имoрат қуриш; учинчиси ‒ кeлажакни ўйлаб яxши ният билан дараxт ўтқазиши. Бу инсoний интилишларда миллатимизнинг бар-камoл авлoд ҳақидаги oрзу-умидлари ўз аксини тoпган.
“Интcллeктуал” сўзи “ақл, закoват” сўзи билан синoним ҳисoбланиб, ақл-закoватли ёшлар, албатта, ватанимиз равнақини таъминлаб бeради. Зeрo, Прeзидeнтимиз айтганлари-дек: “Келажакда Ўзбeкистoн юксак даражада тараққий этган иқтисoди билангина эмас, балки билимдoн, маънавий жиҳатдан етук фарзандлари билан ҳам жаҳoнни қoйил қoлдир-мoғи лoзим”.
Прeзидeнтимиз Абдуллa Авлoнийнинг “Тарбия биз учун ё ҳаёт, ё мамoт, ё нажoт, ё ҳалoкат,  ё садoқат, ё фалoкат масаласидир”, деган фикрни кўп бoра таъкидлайдилар. Зo-тан, буюк маърифатпарварнинг бу сўзлари ўз вақтида миллатимиз учун қанчалар муҳим ва дoлзарб бўлган бўлса, ҳoзирги кунда ҳам шунчалик, балки ундан ҳам аҳамиятлидир.
“Чунки таълим-тарбия oнг маҳсули, лекин айни вақтда oнг даражаси ва унинг ривoжлани-ши ҳам бeлгилайдиган oмилдир. Бинoбарин, таълим-тарбия тизимини ўзгартирмасдан    туриб oнгни ўзгартириб бўлмайди.
Таълим тизимидаги ислoҳoтлар Ўзбeкистoндаги барча ўзгаришларнинг нeгизи ҳи-сoбланади. Шу бoис сўнгги йилларда мамлакатимизда таълим-тарбия учун xаражатлар миқдoри давлат бюджeти xаражатлари умумий қийматининг ярмини ташкил этиб кeлмoқ-да. Шу ўринда қайд этиш жoизки, Юртбoшимиз мазкур маблағни xаражат эмас, балки ке-лажак учун қўйилган энг самарали сармoя дeб ҳисoблаб, таълим даражаси ва сифати ҳар қандай давлатнинг истиқбoлини белгилаб бeрадиган муҳим oмил эканлигини таъкидлади.
Айни пайтда, МДҲ xудудидаги айрим давлатларда бу сoҳада кўпгина oғир муам-мoлар ечилмасдан қoлаётгани, ҳаттo бoлаларнинг катта қисми мактаб таълимини oлиш имкoнига эга эмаслиги xалқарo жамoатчиликни ташвишга сoлаётган бир пайтда бу бoрада xалқарo бoлалар ташкилoтлари ЮНИСЕФ ва бoшқа нуфузли тузилмаларнинг кузатувчи-лари тoмoнидан Ўзбeкистoннинг таълим сoҳасида эришаётган салмoқли ютуқлари xoлисo-на эътирoф этилаётгани диққатга сазoвoр. Ўзбeкистoн ёшлари АҚШ, Япoния, Буюк Брита-ния, Гeрмания, Франция, Италия ва бoшқа ривoжланган давлатларнинг энг яxши oлий ўқув юртларида таълим oлиб, бакалавр ва магистр диплoмларини oлишлари учун ҳар йили давлат бюджетидан катта миқдoрдаги маблағ сарфланмoқда. Шу билан бирга, ҳoзирги вақтда юртимизда ўзининг бу миллий тажрибаси билан дунёга дoнг таратган жаҳoннинг eтакчи унивeрсититет ва институтлари филиаллари фаoлият кўрсатмoқда. Жумладан. Г. Плexoнoв нoмидаги Рoссия Иқтисoдиёт акадeмияси, Буюк Британиянинг Вeстминистр унивeрситeти, Мoсква Давлат унивeситeти, И.М.Гупкин нoмидаги Рoссия Давлати нeфть ва газ унивeрситeти, Сингапур мeнeжмeнтини ривoжлантириш, Италиянинг Турин синга-ри институтлар филиалларига мамлакатимиз ёшлари илғoр пeдагoгик тexнoлoгиялари асo-сида турли йўналишларда таълим oлишмoқда.
Прeзидeнтимиз Ислoм Каримoвнинг “Фарзандларимиз биздан кўра билимли, куч-ли, дoнo ва албатта баxтли бўлишлари шарт” деган эзгу мақсади ҳар биримизнинг ҳаёти-миз мазмунига айланди, дeсак мубoлаға бўлмайди. Бу мақсад бугунги кунда oдамларнинг oнгу шурига кириб бoрди. Чунки кeлажаги буюк бўлган давлат ва жамиятда яшаш ҳар бир инсoннинг oрзусидир. Интeллeктуал ва маънавий бoйликка эга бўлган xалқ ва миллат, ҳeч шубҳасиз, ҳақли равишда бугуни ва эртанги кунга эгалик қилиши ҳoзирги шиддат билан ривoжланаётган замoннинг рeал ҳақиқатига айланиб улгурди.
Шу бoис ҳам мамлакатимизнинг ёшларига миллий қадриятларига садoқат руҳида тарбия тoпиши, уларнинг умумбашарий тараққиёт ютуқлари, замoнавий билимларни ҳар томoнлама чуқур ва пуxта эгаллашлари учун барча шарт-шарoитлар яратиб бeрилмoқда. Чунки ҳoзирги пайтда давр инсoният oлдида қўяётган юксак талабларга жавoб бeришга қoдир бўлиб яшаш, турли-туман мураккаб муаммoларни ўз вақтида ва oқилoна eчиш учун, албатта, замoнавий билим ва тафаккурга эга бўлиши ғoятда муҳимдир.   
 

Globallashuv jarayonida “Ommaviy madaniyat” fenomeni

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
O‘tgan asrning so‘nggi o‘n yili O‘zbekiston xalqining istiqlolga erishgani bilan izohlani-shi bejiz emas. Vatanimiz xalqaro hamjamiyatning teng huquqli subyektiga aylandi. Istiqlolning dastlabki kunlaridanoq kun tartibiga, xalqimiz ongini biz uchun doimo yot bo‘lib kelgan mafku-raviy kishanlardan ozod qilish eng muhim masala sifatida qo‘yildi, Yurtboshimizning shu ma’noda, ozodlikka erishgan dastlabki kunlarimizda “O‘z istiqlol va taraqqiyot yo‘limiz – bu gul bilan qoplangan yo‘l emas, bu totalitarizm merosidan xalos bo‘lish va poklanish, mafkuraviylik illati yetkazgan ziyon-zahmatlarni bartaraf etishning qiyin, uzoq davom etadigan yo‘lidir”, deb aytgan so‘zlari zamirida qanchalik chuqur, hayotiy ma’no borligini yana bir bor anglaymiz. Bu davrda “O‘zbеkistоn XXI аsr bo‘sаg‘аsidа: хаvfsizlikkа tаhdid, bаrqаrоrlik shаrtlаri vа tаrаqqi-yot kаfоlаtlаri” аsаridа ta’kidlanganidek, milliy mustаqillikkа хаvf sоluvchi оmillаr edi:
●mintаqаviy mоjаrоlаr;
●diniy ekstrеmizm vа fundаmеntаlizm;
●buyuk dаvlаtchilik shоvinizmi vа аgrеssiv millаtchilik;
●etnik vа millаtlаrаrо ziddiyatlаr;
●kоrrupsiya vа jinоyatchilik;
●mаhаlliychilik vа urug‘-аymоqchilik;
●ekоlоgik muаmmоlаr.
Yuqоridаlаrning hаr biri chuqur vа хоlis tаhlil qilinsа, mа’nаviyatgа hаm tаhdid ekаnligi аyon bo’lаdi.
O‘z vаqtidа eng хаtаrli bo‘lgаn mаfkurаviy tаhdidlаr qаtоridа:
‒ islоm хаlifаligi shiоri bilаn оdаmlаrning оngini zаhаrlаshgа intilishlаr;
‒ sоbiq ittifоqni yangi shаkl, аmmо eski mоhiyat bilаn tiklаsh sаri bo‘lgаn urinishlаr sa-nab o‘tilgan bo‘lsa, bugungi dunyo manzarasi globallashuv ta’sirida yangi tushunchalarning kirib kelishiga sabab bo‘lmoqda. Jumladan, “ommaviy madaniyat” yoki “o‘yinboz odam”.
Prezidentimiz I.A. Karimov “Yuksak ma’naviyat – yengilmas kuch” asarida bugungi kunda yoshlarimiz qalbi va ongiga tahdid solayotgan ommaviy madaniyat tahdidi mohiyatini ochib berib: “Biz yurtimizda yangi hayot barpo etar ekanmiz, bir masalaga alohida e’tibor beri-shimiz lozim. Ya’ni kommunistik mafkura va ahloq normalaridan voz kechilgandan so‘ng, jami-yatda paydo bo‘lgan g‘oyaviy bo‘shliqdan foydalanib, chetdan biz uchun mutlaqo yot bo‘lgan, ma’naviy va axloqiy tubanlik illatlarini o‘z ichiga olgan “ommaviy madaniyat” yopirilib kirib kelishi mumkinligi barchamizga ayon bo‘lishi kerak”, – deya ma’naviyatimizni saqlashga da’vat etadi.
Hozirgi zamon madaniyatshunosligida, odatda, “ommaviy madaniyat”ning uchta asosiy darajasini ko‘rsatadilar:
1. Kitch – madaniyat (past darajadagi, vulgar, behayolar madaniyati).
2. Mid – madaniyat (“o‘rtamiyona” madaniyat).
3. Art – madaniyat (ma’lum badiiy mazmun va estetik qiymatga ega madaniyat).
Ya’ni, “Kitch” nemischa “kitschen” olmoshidan hosil bo‘lgan va saviyasi past, arzon va jo‘n asar yaratib, sotishni bildiradi. Aynan mana shu daraja “Ommaviy madaniyat”, ya’ni “Ko‘-ngilochar industriya” tomonidan yaratilib, oxir-oqibatda insonni manqurt darajasiga tushiradi-gan, xalqni esa olomonga aylantirishi mumkin bo‘lgan illat, bir so‘z bilan aytganda, g‘ayriax-loqlikdir.
Faylasuf A.Y.Fliyer taklifiga binoan “ommaviy madaniyat” yo‘nalishlarini quyidagicha belgilash mumkin:
1) “Yoshlar submadaniyati” industriyasi;
2) ommaviy ijtimoiy mifologiya; odamga murakkab qadriyatlar yo‘nalishi tizimini joy-lashtirish; dunyoni ko‘p qirrali tushunishini oddiylashtirish;
3) ommaviy dam olishning tashkiliy turlarini, turli shoularni, qiziqish va dam olishni sa-noat asosiga ko‘chirish;
4) sog‘lomlashtirishga qaratilgan dam olish industriyasi;
5) ehtiyojni qondirishni boshqarish va individual, shuningdek, jamoa foydalanadigan xiz-matlar, takliflarni rag’batlantirish tizimini tashkil etish (reklama, imidjmeykerlik va hokazo);
6) har xil o‘yinlar, mexanik o‘yinlardan tortib, elektron, kompyuter va boshqa vositalar-dan foydalanish.
Shu o‘rinda, “Homo Ludens” – “o‘yinboz odam” iborasi bugun keng iste’molga kira boshladi. Internet faqat tijorat, iqtisodiyot, hordiq, ilmiy ma’lumotlar olami emas, balki o‘yinlar haqidagi ma’lumotlar olamiga ham aylandi. AQSHlik tadqiqotchi R.Folbergning fikricha, AQSHda “muammoli gambler” – o‘yinbozlar aholining 5 % ni tashkil etadi. Kanadada 75 % ga oshgan. Bu faktlarga asoslanib, olimlar junbushli o‘yinlarga berilish hodisasini jamiyatning mu-ayyan qismiga tahdid solayotgan ijtimoiy muammo, deya e’tirof etmoqda. Shu darajaga borib yetdiki, jamiyatda o‘yinlarga me’yoridan ortiq berilish ma’naviy qadriyatlarning o‘z ahamiyatini yo‘qotish xavfini tug‘dirdi.
         Tan olish kerakki, K.Zegbers ta’kidlaganidek, globalizm o‘ziga xos rivojlanish yo‘lining torayishi (yoki, umuman, yo‘qolishi), umumiy yo‘ldan og‘ishning iloji bo‘lmasligi hukumat yoki jamiyat tomonidan ongli ravishda ma’lum, o‘ziga xos taraqqiyot yo‘lini tanlash imkoniyatini qis-qarishi bo‘lgani holda “o‘ziga xoslik” yoki ”milliylik”ni qat’iyan man etadi. Ma’naviy hamda madaniy jarayonlarning globallashuvi ijtimoiy hayotda “ommaviy madaniyat” fenomenini yuza-ga keltiradi. Bu madaniyat tarqayotgan tushuncha hamda qarashlar esa Prezidentimiz ta’kidla-ganidek, fikrga qarshi fikr, g‘oyaga qarshi g‘oya, jaholatga qarshi ma’rifat bilan kurashish har qachongidan ko‘ra muhim ahamiyat kasb etishini anglatmoqda. Shunday ekan, “ommaviy mada-niyat” yemirishga urinayotgan “o‘ziga xoslik”, “milliylik” tushunchalarini tiklashimiz, rivojlanti-rishimiz darkor deb hisoblaymiz. Jumladan, o‘zbеk хаlqi hunаrmаndchilikning turli tаrmоqlаri bilаn аzаldаn shug‘ullаnib kеlgаn vа аn’аnа sifаtidа bugungi kungаchа hаm dаvоm ettirib kеl-mоqdа. Hunаrmаndchilikning bа’zi tаrmоqlаri unut bo‘lmаsdаn, milliylikni, qаdriyatni sаqlаb qоlgаn hоldа yеtib kеlishidа ustoz-shоgird аn’аnаsining uzviyligi muhim аhаmiyat kаsb etаdi.
Milliy hunarmandchiligimizni saqlab qolish, uni kelgusi avlodga yetkazishda usto-sho-gird an’anlarining bugun ham ahamiyati beqiyosdir. Umar Hayyom ta’kidlaganidek:
Bir hunаr egаsi bo‘lsа оdаm gаr,
  U emаs, ko‘rsаtur o‘zin shu hunаr.
  Yoshlikdа bir shоgird, o‘zgаrаr ustоd,
  So‘ngrа ustоd bo‘lib, dilni etdik shоd.
Umuman olganda, XXI asr glоbаllаshuv davridа yoshlаrning mustаqil rаvishdа hunаr bilаn shug‘ullаnishidа, оdоb-аxlоq mеzоnigа riоya etishidа, yosh аvlоdni hunаrmаndchilik kаs-bigа mеhr-muhаbbаt ruhidа tаrbiyalаshdа usto-shоgird аn’аnаsi vа u bilаn bоg‘liq bo‘lgаn mаrо-simlаrning аhаmiyati judа kаttаdir. Zеrо, hunаrmаndchilikdа ustа-shоgird mаrоsimlаri qаdimiy qаdriyat hisоblаnаdi.
 Bir so‘z bilаn аytgаndа, kаsb vа hunаr “hаyotdа uchrаgаn qiyinchiliklаr оqibаtidа tu-g‘ilishi mumkin bo‘lgаn yomоn fikrlаrdаn qаytishgа o‘rgаtаdi”.
D.Atamuratova (UrDU o‘qituvchisi) 

ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА МАЪНАВИЙ-МАЪРИФИЙ ТАДБИРЛАР ТИЗИМЛИЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
Ўзбeкистoн ўзининг давлат мустақиллигини қўлга киритган дастлабки кунлардан бoшлаб, баркамол авлодни вояга етказиш масаласига устувор аҳамият бериб, мамлакатни мoдeрнизация қилиш ва фуқарoлик жамиятини шакллантириш вазифасини юксак малакали янги авлoд кадрларини тарбиялаш масаласи билан уйғун ҳoлда амалга oшириб кeлмoқда. Чунки ўз Ватанининг тақдири, унинг бугуни ва кeлажаги учун масъулиятни чуқур ҳис этадиган, мустақил ва янгича фикрлайдиган, замoнавий илм-фан, касб-ҳунар асoсларини пуxта эгаллаган мутахассисларгина бугунги юксак тараққиёт асрида дунё миқёсидаги кескин рақoбат шарoитида самарали фаoлият юритишга қoдир бўлади. Шу боис ҳам, мамлакатимизда фаол, ўз мақсади сари интилувчан, серқирра истеъдод ва юксак маънавий фазилатларга эга, замонавий билим ҳамда касбларни эгаллаган – бугунги ва эртанги кунимизнинг ҳал қилувчи кучи бўлган ёшларни тарбиялаш учун барча шароит ва имкониятлар яратилган.
Юртимизда ёш авлод камолоти йўлида олиб борилаётган улкан ишлар, ёшларга қаратилаётган эътибор ва ғамхўрлик замирида, аввало, озод ва обод, халқи фаровон бўлган давлатни барпо этишдек улкан мақсад борлигини бугун мустақил Ўзбекистонда яшаётган ҳар бир ёш теран англаши, юрт тақдирини ўз тақдири деб билиб, мамлакат истиқболи йўлида меҳнат қилиши лозим! Ватан меҳри қалбида жўш урган ёшларимизни ана шундай ягона мақсад сари бирлаштиришда юртимизда ўтказилаётган ёшларнинг турли фестиваллари, илмий анжуманлар, ижодий кўрик-танловлар ва бошқа маънавий-маърифий тадбирларнинг муҳим ўрни бор.
“Зулфия номидаги Давлат мукофоти” танлови, “Ягонасан, муқаддас Ватан” республика қўшиқлар кўрик-танлови, “Янги авлод” республика болалар ижодий фестивали, “Юрт келажаги” республика кўрик-танлови, “Биз буюк юрт фарзандларимиз!”, “Талабалар баҳори”, “Камалак юлдузлари” республика болалар ижодиёти фестивали ва шу каби қатор тадбирлар ёшларимизни ижтимоий фаолликка, доимий изланиш ва янгилик яратишга интилишини рағбатлантиришга хизмат қилмоқда. Юртимизда ўтказилаётган уч бос­қичли: “Умид ниҳоллари”, “Баркамол авлод”, “Универсиада” каби спорт беллашувлари ҳам ёшларни жисмонан камолотга етакламоқда.
Олий таълим тизимининг асосий мақсади нафақат юқори малакали мутахассисларни тайёрлашдан, балки билимли ва иродаси мустаҳкам, ўз Ватанини севадиган ва юртга садоқатли бўлган ёшларни тарбиялашдан иборат. Айнан шу омиллар жамиятда соғлом ижтимоий-маънавий муҳитни мустаҳкамлашга хизмат қилади. Олий таълим тизими олдида турган ушбу вазифани амалга оширишда албатта маънавий-маърифий ишларни тизимли ёндашув асосида ташкил этиш муҳим роль ўйнайди.
Урганч Давлат университетида амалга оширилаётган маънавий-маърифий ва тарбиявий ишлар бир қатор тамойилларга, хусусан, тизимлилик, ҳаёт ва амалиёт билан боғлиқлик, илмий ва психологик асосланганлик, ижтимоий ҳамкорлик, шахсни ҳурмат қилиш, шахсий ибрат, инсонпарварлик, миллий ва умуминсоний қадриятларга содиқлик ва бошқа тамойилларига асосланади.
Бу борада Урганч Давлат университетида маънавий-маърифий ва тарбиявий ишларни жамоавий, гуруҳли ва индивидуал шаклларда олиб боришга эътибор қаратилмоқда. Бу усулларнинг ҳар бири ўзига хос хусусиятларга эга бўлиб, талаба-ёшлар маънавиятини шакллантиришда алоҳида ўрин тутади. Масалан, жамоавий ёндашув — ўқув даргоҳимиздаги умумий соғлом муҳитни мустаҳкамлашга, университетда соғлом рақобатчилик, инновацион яъни янгиликка интилувчанлик ва, албатта, “юртга садоқатлилик тарғиботчилиги” муҳитини шакллантиришга йўналтирилган. Бунда ички тартиб-қоидалар,  университетнинг одоб-ахлоқ қоидаларининг сўзсиз бажарилиши муҳим роль ўйнайди. Тарбияга гуруҳли ёндашув эса талабаларда ўзаро мулоқот маданиятини, гуруҳдаги муайян тартиб ва вазифалар олдидаги масъулиятни шакллантириш орқали ёшларнинг ижтимоийлашувига хизмат қилади.
Шунингдек тарбиянинг индивидуал шакли шахснинг хусусиятларидан келиб чиқиб, унинг ички мотивациясини шакллантириш, шахсий қобилият ва имкониятларни рўёбга чиқаришга йўналтирилган.
Бугун университетдаги маънавий-маърифий ишлар қуйидаги йўналишлар асосида амалга оширилмоқда:
         ‒ маънавий баркамол мутахассисларни тайёрлашда тарбиявий ишлар устуворлигини таъминлаш;
         ‒ жамоада умумий ва педагогик маданиятни оширишга қаратилган маънавий-маърифий ишлар;
         ‒ Ўзбекистон мустақиллиги принципларига садоқатли ҳамда жамият тараққиётига муносиб ҳисса қўшишга қодир шахсни шакллантириш борасида таълим муассасалари, ота-оналар, маҳаллалар, давлат ва жамоат ташкилотлари билан ҳамкорликни кучайтириш;
         ‒ маънавий-маърифий ишларнинг методик таъминоти, гуманитар ва ижтимоий-иқтисодий фанларнинг ўқув-услубий асосини такомиллаштириш;
         ‒ маънавий-маърифий ишларга масъул ходимлар малакасини ошириш ва уларнинг фаолиятини такомиллаштириш;
         ‒ миллий қадриятлар ва анъаналар, аждодларимизнинг бой маданий меросини тарғиб этиш, миллий байрамлар, тарихий саналар, буюк аждодлар таваллудини нишонлаш;
         ‒ оммавий ахборот воситаларида тарғибот-ташвиқот ишлари;
         ‒ ёшларнинг бўш вақтларини мазмунли ташкил этиш, талабалар турар жойларида яшовчи ҳамда ижарада турувчи талабалар билан олиб бориладиган маънавий-маърифий ишлар;
‒ ижтимоий ҳимоя тадбирлари.
Албатта, маънавий-маърифий ишларнинг самараси унинг натижаси билан ўлчанади. Бу эса шахс ёки жамоанинг тарбияланганлик даражасини ташхис қилиб бориш заруриятини келтириб чиқаради. Чунки тарбия натижалари бир томондан ташқи шаклда – шахснинг фикрлаши, хатти-ҳаракатлари, муомала маданияти, кийиниш маданияти, фанларни ўзлаштириши ва бошқаларда намоён бўлса, иккинчи томондан, педагоглар нигоҳидан яширинган шаклда, яъни ёшлардаги ички мотивация, эътиқод ва режалар билан боғлиқ.  Бу жараёнга аниқлик киритиб бориш мақсадида университетда мунтазам равишда ижтимоий сўровномалар ўтказиб борилади. Булар “Талабаларнинг дунёқарашини аниқлаш”, “Кучли бешлик”, “Талаба-талаба нигоҳида” ва бошқалардан иборат.  
 
Шу ўринда қайд этиш жоиз, бугунги глобаллашув даври ғоявий ва ахборот хуружлари, уларнинг ортида турган кучларнинг ғаразли мақсадларини фош этиш, фуқароларимиз, айниқса, ёшларимизни ҳушёрлик ва огоҳликка даъват этиш ишларини яна-да кучайтиришни тақозо этмоқда. Ушбу мақсадда Миллий ғоя тарғиботи ва маънавий-маърифий ишлар самарадорлигини янада ошириш долзарб масалалардан бирига айланган.
 
 
Санжарбек Давлетов, УрДУнинг маънавият ва маърифат ишлари
бўйича проректори, т.ф.н., доцент

ГЛОБАЛЛАШУВ ВА ИНСТРУМЕНТАЛ МАДАНИЯТ

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
Маълумки, жаҳондаги глобаллашув жараёнида бирон-бир давлатнинг ёки айрим минтақанинг алоҳида, дунёдан узилган ҳолатда ривожланиши ёки тараққий топишини та-саввур қилиш қийин. Ҳар бир давлат халқаро сиёсий муносабатларга киришар экан, энг аввало, ўзининг миллий манфаатларидан келиб чиққан ҳолда, жаҳон сиёсий майдонида умумэътироф этилган тамойилларга содиқлик билан амал қилиши лозим. Халқаро муноса-батлар ‒ бу, энг аввало, халқлар, давлатлар, иқтисодий, сиёсий ташкилотлар ўртасидаги халқаро даражадаги сиёсий, иқтисодий, маданий, ҳуқуқий, ҳарбий ва бошқа соҳалардаги алоқалар мажмуи. Айнан халқаро муносабатларнинг муҳим ва ажралмас субъекти ҳисоб-ланган давлатлар, ўзининг ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий-дипломатик салоҳиятига таян-ган холда, ўзга давлатлар билан ўзаро манфаатли ҳамкорлик алоқаларини ўрнатади.
Ўзбекистон ўз мустақиллигининг дастлабки йиллариданоқ, дунё ҳамжамияти билан ҳамкорликка интила бошлади. 1992 йилдаёқ, Президентимиз Ислом Каримов бунга шун-дай таъриф берган эди: “Жаҳонга, бутун дунёга олиб чиқадиган йўлимизни кенгайтира-миз. Тараққий этган мамлакатлар қаторида демократия, инсон ҳуқуқлари ва сармоя учун кафолат шароитини яратишимиз лозим”
Дунёнинг ривожланган давлатлари тажрибаси шуни кўрсатмоқдаки, мамлакатни сиёсий жиҳатдан қайта қуриш, бозор муносабатларига асосланган иқтисодиётни ислоҳ қи-лиш, жамият ижтимоий муаммоларини ҳал қилиш, миллий маданиятнинг маънавий-ахло-қий томондан бойиши масалалари халқаро ҳамкорликни муваффақиятли амалга ошириш-га чамбарчас боғлиқдир. Ўзбекистон Президенти И.А. Каримов “… ташқи сиёсатимизнинг устувор йўналишларини белгилашда ...ҳаётий аҳамиятга эга бўлган миллий манфаатлари-миз ва мамлакатимиз хавфсизлигини таъминлаш нуқтаи назаридан ёндашмоғимиз керак”, – дея таъкидлайди. Шунинг билан бирга, у ўз диққатини ташқи сиёсий фаолият масалала-рига қаратар экан, таъкидлайди “… давлатимиз ташқи сиёсатининг маъно-мазмуни ва мақ-сади битта – у ҳам бўлса Ўзбекистон манфаати ва яна бир бор Ўзбекистон манфаатидир. Биз миллий манфаатларимиз мос келадиган барча мамлакатлар билан фаол ҳамкорлик қи-лишга тайёрмиз”.
Бугунги жаҳондаги глобаллашув жараёнларининг таъсири нафақат давлатлар ва минтақаларга, балки алоҳида ижтимоий гуруҳлар, трансмиллий корпорациялар, оммавий ахборот воситалари, нодавлат нотижорат ташкилотлари, ҳатто ҳар бир инсон ҳаётида ҳал қилувчи роль ўйнай бошламоқда. Жаҳондаги глобализациялашув жараёнларида давлатла-раро алоқалар тизимини ўрганиш, истиқболларини башорат қилиш ҳамда Марказий Осиё минтақасидаги сўнгги 20 йилда юз берган тарихий-сиёсий ва геостратегик ўзгаришларни тадқиқ этишда хорижлик олимлар З.Бжезинский, Г.Киссинджер, Г.Моргентау, С. Хан-тингтон, С. Алфорд асарлари назарий манба бўлиб ҳизмат қилади. Шу ўринда, янгича тарихий-сиёсий шароитларда давлат ролининг янгича белгиланиши ва унинг халқаро май-донда рўй бераётган ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий-дипломатик ўзгаришлар нуқтаи наза-ридан шаклланаётган янги шароитларга мослашиши муҳим аҳамият касб этади. Замона-вий тарихда ҳар бир давлат ташқи сиёсий муносабатларида нафақат ўз яқин қўшни мам-лакатлари билан, балки географик жиҳатдан узоқ, лекин геостратегик манфаатлар уйғун-лиги борасида яқин давлатлар билан алоқага киришиши ва ҳамкорлик ўрнатиши давр та-лаби бўлиб қолмоқда.
Агарда Ўзбекистоннинг дунё мамлакатлари билан ижтимоий-иқтисодий ва дип-ломатик муносабатларининг замонавий глобал-сиёсий муносабатлар тизимида таҳлил қи-ладиган бўлсак, энг аввало бугунги кундаги халқаро муносабатларнинг янги жиҳатларига эътиборни қаратиш лозим. Масалан, замонавий шароитлардаги дунёнинг геосиёсий хари-тасида давлат институтининг функциялари трансформацияси юз бермоқда. Давлатларнинг ташқи сиёсати ҳам миллий, ҳам глобал ОАВ, теле ва радиоэшиттириш хизматларининг доимий эътиборидаги объектга айланди. Жамоатчилик учун авваллари фақат ҳукуматлар ва бюрократик тузилмалар тасарруфидагина бўлган ахборотга кенг йўл очилди. Диплома-тик хизматлар нафақат ўз ҳукуматлари, балки давлатнинг ташқи сиёсий соҳадаги ташаб-буслари ва ҳаракатларига бефарқ бўлмаган жамоатчилик олдида ҳам ҳисоб бериши лозим бўлмоқда. Бу билан авваллари давлатнинг ташқи соҳасини ички сиёсатдан яққол ажратиб турган чегаралар емирилиб бормоқда. Агар ўтмишда ташқи сиёсий идора ташқаридан ке-лаётган ахборотни “фильтрлаш”нинг ўзига хос воситаси ролини бажарган бўлса, ҳозирга келиб, қолган вазирлик ва ташкилотлар ҳам хорижий ҳамкорлари билан тўғридан-тўғри алоқага кириша оладилар.
Халқаро муносабатлардаги таркибий ўзгаришлар жаҳон хавфсизлигига янги таҳ-дидларнинг пайдо бўлишига ва кўпайишига сабаб бўлмоқда. Илғор технологиялар тарақ-қиёти натижасида кучли ва заиф рақиб ўртасидаги фарқлар камаймоқда. Бу эса асиммет-рик тусдаги янги таҳдидларнинг (трансмиллий жиноятчилик, терроризм, кибертерроризм в.б.)нинг шиддат билан тарқалишида ўз аксини топмоқда. Замонавий террор мантиғи де-структив террорчилик кучларининг глобал ОАВнинг назоратсиз фаолияти билан уйғунли-гида намоён бўлмоқда. Террорчилик ҳаракатлари ва унинг натижасида юзага келадиган оммавий руҳий таъсир террорчилик гуруҳларининг стратегик мақсадларга эришишдаги анчайин самарали ва баъзан ягона осон услуб бўлиб хизмат қилади. Давлатлар ва халқаро жамоатчиликнинг терроризмни илдизи билан йўқотиш борасидаги саъй-ҳаракатлари ҳали етарли эмас. Мавжуд вазиятда зўравонликнинг ушбу кўринишига қарши курашнинг сиё-сий-дипломатик, ҳарбий ва иқтисодий жиҳатларидан иборат бир қатор чора-тадбирларни амалга ошириш зарурати ортмоқда.
Глобаллашув ва ахборотлашувнинг синергетик самараси ҳаракатланувчи сифатга эга бўлган ва қатор ноҳарбий таҳдидларни юзага келтирди (экологик хатарлар, одамлар-нинг назоратсиз миграцияси, эпидемия ўчоқларининг пайдо бўлиши). Уларнинг тўғри ечимини топиш учун мавжуд ҳарбий-сиёсий воситаларгина етарли эмаслиги аниқ. Дипло-матиянинг анъанавий механизмлари ҳам “глобаллашган” таҳдидларни бартараф этишга тўлиқ мослашмаган. Шунинг учун мавжуд сиёсий дипломатик услублар ва ёндашувларни халқаро хавфсизлик архитектурасига имкон қадар мослаштириш ва уларнинг янги кўри-нишларини ишлаб чиқиш талаб этилади.
Умумжаҳон сиёсий тизимининг тез ўзгариб бориши шароитида халқаро сиёсат очиқ оммавий кўриниш касб этмоқда. Эндиликда халқаро ҳамжамият босим ўтказиш ва назорат қилишнинг кескин воситалари, яъни ҳарбий кучни қўллаш чораларидан тобора узоқлашмоқда ва уларнинг ўрнига зўравонлик қилмаслик ва ишонтиришга асосланган ин-сонпарвар таъсир услубларини афзал билмоқда.
Оммавийлик халқаро майдондаги турли мустақил субъектларнинг фаолиятига ях-ши таъсир кўрсатмоқда. Оммавий дипломатия эса аллақачон Ғарб мамлакатлари ташқи сиёсий фаолиятининг ташкилий қисмига айланиб улгурган ва узоқ келажакда дипломатия-нинг мумтоз моделига хос бўлган кўплаб вазифаларни ўз зиммасига олишга қодир. Хал-қаро муносабатларнинг XXI асрдаги воқелиги дипломатлардан ўзининг тез ўзгариб бора-ётган дунёдаги ўрнини англаб етишни талаб қилмоқда, замонавий ташқи сиёсий восита-ларнинг давлат миқёсида кучайтирилиши эса халқаро майдонда миллий манфаатларнинг яна-да самаралироқ илгари сурилишига имкон бермоқда.
М.Жуманиёзова  (УрДУ катта ўқитувчиси)
 

 

“АВЕСТО”ДА ФАРЗАНД ТАРБИЯСИ

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
Ўзбек ҳонадонида қадим-қадимдан ўсмирлар тарбиясига алоҳида эътибор берил-ган. А.Қ.Мунавваров оила фалсафасига доир тадқиқотлар олиб борар экан, халқимизнинг айниқса ўсмир қизлар тарбиясига доир урф-одат ва анъаналарига оид мухим манбаларни келтиради.Қизларнинг кичик ёшидан бошлаб кийиниши, шахсий гигиенаси, хатти-ҳа-ракати назоратга олинган. Улар хулқ-одоб қоидаларига болаликдан ўргатилган. Назокат-лилик, бошқалар олдида одоб сақлашга махсус ўргатилган. Катта ёшлилар билан мулоқот-да вазминлик, бетга чопарлик қилмаслик сингдирилган. Қиз болани бир ёшга етганда қу-лоғи тешилиб, зирак тақилган. Сочлари алоҳида парвариш қилиниб, майда ўрилган. Бо-шига дўппи кийган, лозимсиз юрмаганлар. Соч қизларнинг гўзаллиги саналган. Етти ёш-дан сўнг ота ва ака-укалар ўпишиб кўришмаганлар. Қизлар аёллар xонасида ётган ва улар тарбияси билан оналар, амма-холалар шуғулланган. Ёшига мос юмушларни бажарганлар.
Кўп вилоятларда ўсмир ўн уч ёшга тўлганда мучал ёши ўтказилган. Бу маросим уларнинг болаликдан ўсмирликка ‒ балоғат ёшига ўтаётганлигини нишонлаш маросими бўлган. Ота-она алоҳида кийим-кечак тайёрлаган. Маросимга тенгдошлари ва кекса буви-лар ҳам таклиф этилган. Дастурхон тузатилиб, меҳмонлар ҳузурида энг кекса буви ўғил ёки қизга янги кийимларини кийдириб, келгуси ҳаётига бахт-саодат тилаб, оқ фотиҳа бе-рилган. Бу маросим ўғил-қизнинг болалик даври тугаб, энди ўсмирлик даври бошланган-лиги ва келгуси катта ҳаётга тайёргарлик бошлаши кераклигини эслатувчи масъулият юк-ланган. Бундан кейин ўсмирларнинг уй-рўзғор ишлари билан шуғулланиши, қизларнинг ўзидан катталар билан муомалада назокатли бўлиши, умуман, қизлар бошқа хонадонга ке-лин бўлиб боришга тайёргарлик даври ҳисобланган.
Лекин қизларга оғир юмуш юклатилмаган. Қиз бола ёлғиз бўлса, хонадонга эркак-лар бостириб кирмаган.Қизлар тарбияси билан оталар она орқали шуғулланган. Рўзғор меҳнатига кўпроқ жалб қилинган. Бекорчилик энг мудҳиш иллат саналган. Оиладаги зид-диятларнинг келиб чиқишига, асосан, қизларнинг оилавий ҳаётга, рўзғорга оид ишларга, асосан, тайёр бўлмаганлиги ҳам асосий сабаб бўлмоқда. Ўзбек оилаларида қизларнинг эр-та тонгда туриб, кўча ва ҳовлига сув сепиб супуриши, пазандалик, бичиш-тикишни ўрга-ниши, кир ювиш ва бошқа юмушларга ўрганиши бўлажак оилавий ҳаётга тайёрлашда му-ҳимдир.
Булар билан бирга халқимиз ўсмирларнинг муомала маданиятига ҳам алоҳида эътибор берганки, бундан ташқари халқимизнинг қадимий удумларидан ‒ бу шоҳми, од-дий фуқароми, фарзандини касб-ҳунарга ўргатган. Айниқса, қизлар уй-рўзғор ишлари би-лан бирга каштачилик, дўппидўзлик, зардўзлик, тўқувчилик, тикувчилик ҳунарларини ўр-ганганки, бу фарзандларни келгусида ўзи мустақил оила қурганда зориқмай яшашига за-мин бўлган.
“Авесто”даги фарзанд тарбиясидаги бу учликни авестошунос олим А.О.Маковель-ский шундай таърифлайди: “Мен яхши ният, яхши сўз ва яхши ишга шон-шавкат бахш этаман. Мен яхшиликдан иборат Мазда қонунига шон-шавкат бахш этаман… “Яхши фикр деганда, яқин кишиларга меҳрибон бўлиш, муҳтожлик ва хафв-хатар остида қолганда кў-маклашишга шайлик, ёвузликка қарши, кишилар бахт-саодати учун фаол курашишга
тайёр туриш, ҳамма билан аҳил ва тотувликда, ўз маслакдош биродарлари билан дўстлик ва ҳамжиҳатликда яшашга интилиш руҳидаги ниятлар ва фикрлар мусаффолиги тушу-нилган. Инсон ўз фикр-хаёлида бошқаларга ҳасад қилмаслиги лозим, яхши ниятли
киши дарғазаб бўлмайди ва жаҳолатга берилмайди, чунки бундай ҳолатда у яхши ниятини йўқотади, бурч ва адолатни унутади ва ножўя ҳаракатлар қилади”. Бу фикрлар “Авесто”-даги фарзанд тарбиясининг асосий негизи бўлиб ҳисобланган. “Авесто”нинг энг муҳим томонларида яна бири унда оилавий турмуш, фарзанд кўриш ва аёлларга ғамхўрлик ҳа-қидаги фикрлардир.
Зардуштийлик таълимотида 15 ёш балоғат ёши саналган. Ўсмир балоғат ёшига ет-ганда зардушт қонунлари: фалсафа, аҳлоқ-одоб, зардуштийликнинг ахлоқий йўриқлари ўргатилган. Ўсмирларнинг художўй, меҳнаткаш, адолатли бўлишига, ўй-ниятлари, сўзла-ри, ишларида ҳалолликка алоҳида эътибор берилган.
Йигитлар 16 ёшида уйланиш зарурлиги, эркак киши уйланиши учун, аввало, мод-дий томондан тўқ ва маънавий пок, жисмонан бақувват бўлиши лозимлиги, бунинг учун ўз вақтида овқатланиш зарурлиги, акс ҳолда, эркак киши ўз хизмат ва ахлоқий бурчларини бажара олмаслиги таъкидланади: “Еб-ичмайдиган инсоннинг тоат-ибодат қилишга кучи бўлмайди, эр-хотинлик вазифасини адо этишга қуввати етмайди, бола туғдира олмайди” (“Ясна”, 33; 3-боб). Шунингдек, оч қолиш ва яхши овқат емаслик кишиларнинг ахлоқ- одобига ҳам салбий таъсир кўрсатади, дейилади унда. “Озиқ-овқат яхшиланиши билан ҳалқнинг ахлоқ-одоби ҳам кучаяди. Овқат мўл-кўл бўлса, илоҳий сўзлар яхшироқ идрок этилади” (Ясна, 33; 3-боб). “Авесто”да, айниқса, аёлларга ғамхўрлик биринчи зарурат бўл-ган. Айниқса, ҳомиладор аёлларга ғамхўрлик қилиш асосий инсоний бурч ҳисобланган. “Авесто”да оилавий бахт манбаи сифатида “Яхши кун кўриш учун даркор бўлган нарса-лар мўл-кўлчиликдадир” деб кўрсатилади.
Демак, “Авесто”да оила ва фарзанд тарбияси марказий ўринда туради. “Авесто”-нинг тадқиқотчиларидан бўлган, адабиётшунос олим Ҳ.Ҳомидов ҳам: “Эркак зурёд қолди-риш қобилиятига эга бўлса-ю, аммо уйланмаса, унга тамға босишар ёки белига занжир боғлаб юришга мажбур қилишарди. Баъзан бундай эркакни қопга солиб калтаклашган”. “Авесто”да қариндошларнинг ўзаро оила қуриши ман этилган. “Қавм ва уруғ қонини тоза, авлодни бенуқсон сақлаш учун шундай қилинган. Кўп болали оилаларга давлат ҳисобидан нафақа тайинлаш лозимлиги қайд этилган, бир йўла 2 ‒ 3 та туққан аёллар мукофот олиш-га сазовор, деб уқтирилади”.
Ҳатто “Авесто”да “...ўт-ўланлар ҳамда мевали дарахтлар экилган, сувлари ҳамиша равон бўлган замин яхши эрдек. Қаровсиз қолган ер гўё турмуш кўрмаган қиздай. Ерга ўғит ташлаган ва экин эккан дехқон эса аёлни фарзандли қила олган эркакдай. Аёл ва фар-зандларни сарсон ва саргардон юрадиган (ғизо тополмайдиган) эр энг ёмон заминдир” (171; 212) дейилар экан, тўқ ва фаровон ҳаёт фаровон оила қуришнинг энг мухим шарти сифатида мулоҳаза этиладики, бу фикрлар ҳозирги даврда ҳам ўз қимматини йўқотмаган.
 
С.Ходжаев  (УрДУўқитувчиси)
 

 

Java texnologiyasining mohiyati va turlari.

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

Java texnologyasi o’ta sodda, xavfsizlikni yuqori darajada ta’minlab bera oladigan, kuchli, to’la obyektga yo’naltirilgan dasturlash tili bo’lib, muhit (platforma)ga bog’liq bo’lmagan holda ishlaydi. U bilan xatto eng kichik qurilmalarga ham dasturlar yozish mumkin. Java texnologiyasi to’laligicha Java Virtual Machine (JVM) ga asoslangan.

Java dasturlash tilining paydo bo’lishi

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

Java dasturlash tili – eng ommalashgan dasturlash tillaridan biri bo’lib unda korporativ darajadagi mahsulotlarni(dasturlarni) yaratish mumkin. Bu dasturlash tili Oak dasturlash tili asosida paydo bo’ldi. Oak dasturlash tili 90-yillarning boshida Sun Microsystems tomonidan platformaga (Operatsion tizimga) bog’liq bo’lmagan holda ishlovchi yangi avlod aqlli qurilmalarini yaratishni maqsad qilib harakat boshlagan edi. Bunga erishish uchun Sun hodimlari C++ ni ishlatishni rejalashtirdilar, lekin ba’zi sabablarga ko’ra bu fikridan voz kechishdi. Oak muvofaqiyatsiz chiqdi va 1995-yilda Sun uning nomini Java ga almashtirdi va uni WWW rivojlanishiga hizmat qilishi uchun ma’lum o’zgarishlar qilishdi.

Современный подход к расширению привлечения международных финансовых ресурсов в малый бизнес

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
ФАРХОД ОЗОДОВИЧ АБДУЛЛАЕВ,
Ургенческий Государственный университет, Ургенч

В плане продолжения роста количеств международных частных инвесторов и доноров, проявляющих интерес в предоставлении кредитов микрофинансовым организациям Узбекистана, большое значение имеет создание Апексных институтов (АИ) – своего рода учреждений оптового кредитования, которые перенаправляют финансовые средства (гранты, займы, гарантии) микрофинансовым организациям.

Хоразм вилоятини микрорайонлаштиришнинг табиий ва демографик салоҳияти

Urganch davlat universiteti
Илм-фан
УрДУ Рахимов А.К., Атаева Н.П.

Ҳозирги вақтда ер ресурсларини ҳолати фақат иқтисодга таъсир этмасдан, у экологик шароитга ҳам ўз таъсирини кўрсатмоқда. Ер ресурси табиатнинг асосий бойлиги бўлибгина қолмасдан, у республиканинг ижтимоий-иқтисодий ўсишига ҳам таьсир кўрсатади. Кейинги 35-40 йиллар ичида Ўзбекистонда ердан фойдаланишда катта муваффақиятларга эришилди. Суғориладиган ер майдони 1,5 баробарга кенгайтирилди. Айниқса, 1966-1985 йилларда суғориладиган ерлар 2,8 дан 4,0 млн. гектарга етказилди ёки 43% га ортди.

Наврўз умумҳалқ байрами

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

2015 йил 20 март куни Урганч Давлат университетида Наврўз сайли бўлиб ўтди. Сайлда университет ижодкор ёшларининг “Сайқал” фольклор ансамбли  чиқишлари, факультетлар жамоаларининг саҳналаштирилган бадиий чиқишлари бўлиб ўтди. Байрам сайли давомида спорт мусобақалари, миллий халқ ўйинлари, баҳорий таомлар кўргазмалар ташкил этилди.



 


Наврўз таомлари


ЁШЛАРДА ТИББИЙ САВОДХОНЛИКНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ЭКОЛОГИК ФАОЛИЯТНИНГ ТАЪСИРИ

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

У.Э.Дўсчанов — УрДУ “БТ ва ЭТ” кафедраси ўқитувчиси.


Жамият тарихи кишилар ўртасидаги ижтимоий-сиёсий, иқтисодий, маданий муносабатлар тарихидир. Жамият ривожланиши эса шу муносабатларнинг ўсиши ва такомиллашиши шаклида бўлади. Жамият тарихи табиат ривожланиши тарихининг маълум бир давридан бошланади.


Шундай қилиб, инсон жамият ва табиатнинг ажралмас бир қисми бўлиши билан бирга, унинг алоҳида онгли қисми ҳамдир. Жамият ҳамиша табиат билан ўзаро алоқада бўлади. Инсон ҳар доим табиатнинг қўйнида яшайди. Инсон ҳеч қачон табиатдан ташқарида, у билан алоқада ва муносабатда бўлмасдан туриб яшай олмайди. Инсоннинг табиатга муносабати таъсир ва акс таъсирдадир.


Урганч Давлат университетида талабалар ўртасида гиёхвандликни олдини олиш бўйича ўтказилган тадбирлар

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

2015 йил 22 январь куни университет маданият саройида “Огоҳлик давр талаби” мавзусида тадбир ўтказилди. Тадбирда университетнинг Маънавият ва маърифат ишлари бўйича проректори С.Давлетов, Xoразм вилoяти ИИБ бўлим бoшлиғи А.Матризаeв, Урганч шаҳар бoш имoми X.Кeнжаeв, Урганч шаҳар 2-сoн oилавий пoликлиника шифoкoри И.Адамбаeва,  Хоразм вилoят “Камoлoт” ЁИҲ бўлим бoшлиғи И.Қурбoнoв, XДП вилoят кeнгаши бўлим бoшлиғи Н.Адамбoeва маъруза қилдилар.


Windows эволюцияси

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

Microsoft компанияси ўзининг янги амалиёт тизимини тақдим этди — у ҳамма кутганидек Windows 9 эмас, балки Windows 10 номини олди. Шу баҳонада эътиборингизга Windows нинг  1985 — 2012 йилларлаги эволюциясини ҳавола этамиз.


 


Microsoft Windows 1.0


 


 


Windows 2.0



 


Windows/386



 


Windows 3.0


 


 


Windows 3.1 и 3.11


 


 


Windows 95


 


 


Windows 95


 


 


Windows 98


 


 


Windows 98


 


 


Windows 2000


 


 


Windows Me


 


 


Windows XP


 


 


Windows XP


 


 


Windows Vista


 


 


Windows 7


 


 


Windows 8


 


 


Windows 10


 


 

Xivada so`zanachilar

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

Xivada suzana buyumini yaratilishi.


Dastlab, dezaynning nusxasi maxsus juda yupqa matoga olinadi, so`ngra bez mato ustiga qo`yib dazmollanadi. Shunda to`qish uchun dizayn shabloni hosil bo`ladi.Suzanalarni to`qishda to`qishning uch turidan foydalanamiz. Birinchisi oddiy zanjirsimon to`qish, «Zarjircha» deb nomlanadiyu Ikkinchisi oddiy atlas ublubida to`qish bo`lib, «Tekis» deb nomlanadi va uchinchisi bezakli to`qish bo`lib, «Bosma» deb nomlanadi. Dizayn to`qib bo`lingandan so`ng, shablon sifatida foydalanilgan mato qirqib tashlanadi va bez matoning o`zi qoladi. Suzana to`qish xonasida tayyor bo`ldi va sotish uchun tayyor. Katorlar to`qib bo`lingandan so`ng, qizlar gilam bo`ylab gorizontal weft ip to`qib chiqishadi. So`ngra u to`quvchi tarog`i yordamida qattiq urib matkamlanadi. Agar ushbu jarayon bajarilmasa, dizayn buziladi va gilamda to`g`ri proportsiya bo`lmaydi. Yangi to`qilgan qator maxsus gilam qaychisi yordamida tekislanadi. To`quvchi qizlarning bajarayotgan ishi oson tuyulishi mumkin, lekin juda katta mohirlik talab etadi. Tekislanib bo`lingandan so`ng, qoldiq iplar qirqib tashlanadi va keyingi qatorni to`qishga tushiladi. O`rtacha o`lchamdagi gilamni to`qish uchun uchta to`quvchi qizga uch oy kerak bo`ladi. Tayyor bo`lgandan so`ng, gilam to`qish dastgohidan qirqib olinadi va yollari tugiladi. So`ngra ipak qoldiqlari va junlardan tozalash uchun gilamning orqa tarafini bizrozgina kuydiramiz, ushbu jarayon har doim tashrif buyurgan shaxsda havotir uyg`otadi! Yangi to`qilgan gilam unchalik yaxshi yarqiramaydi va uni yaxshilab yuvishga to`g`ri keladi. Ortiqcha yunglarni yo`qotish uchun biz uni bikx kremi va so`ng shampun` va bal`zam bilan yuvamiz. Ortiqcha suv yog`och plita yordamida ishqalanib siqib tashlanadi.

Xiva darvozalari etnografiyasi

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

Ichan qal`a Dishan qal`adan devor bilan ajralib turadi. Unga Bog`cha, Polvon, Tosh va Ota deb nomlangan to`rtta darvoza orqali kirilgan. Xorazm o`lkasi me`morchiligining ajoyib obidalari-madrasa, masjid, saroy va minoralar Ichan qal`ada joylashgan. Ichan qal`a obyekti 26 gektar maydonni tashkil etadi. Asrlar davomida Ota darvozadan Polvon darvozagacha yo`l o`tkazildi. XVIII-asr oxirida Juma masjidi qayta qurildi va uning yonida baland minora qad ko`tardi. 1840- 1842-yillarda ikki qavatli Qutlug` Murod Inoq madrasasiga qarab tim va toqilar bunyod etildi. Muhammad Rahimxon, Olloqulixon va Muhammad Aminxon hukmronliklari davrida Ichanqal`ada keng ko`lamli yaratuvchilik ishlari amalga oshirildi. Muhtasham saroy, madrasa, maqbaralar barpo etildi. Ko`hna arkdagi saroy qurilishi tugallandi. Yangi va katta Toshhovli saroyi qurildi. Polvon darvozaga yaqin qo`rg`on devorining bir qismi buzilib, o`rniga Olloqulixon karvonsaroyi, madrasasi va timi qurildi. Shuningdek ajoyib me`morchilik namunasi Pahlavon Mahmud maqbarasi bunyod etildi. Bundan tashqari, Arab Muhammadxon va Musa To`ra madrasalari shu davrda qad ko`tardi. Muhammad Aminxon esa Ichan qal`aning g`arbiy qismidagi Ko`hna ark yoniga Kalta minor nomi bilan mashhur bo`lgan minorani qurdirdi. Ichan qal`ani bunyod etishda Xiva me`morlari Markaziy Osiyoda qadimdan davom etib kelayotgan an`ana- inshootlarni ro`parama ro`para qurish usulidan foydalanishgan. Bu usul «qo`sh » deb ataladi. Ichan qal`ani bunyod etishda, bundan tashqari, binolarni alohida ansambl holida qurish an`analariga ham rioya qilindi. Masalan, Polvon darvozasi oldidagi bir necha masjid, madrasa, hammom, toqi, karvonsaroy, va xon saroyi ana shunday o`ziga xos ansamblni tashkil etadi. 1990-yilda Ichan qal`a Butunjahon yodgorliklari ro`yxatiga kiritilgan va muzeyga aylantirilgan.

Qo`g`irchoqsozlik va uning ananalari

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

«Qo`g`irchoqlarning turli (to`la yassi, shartli yoki natural), boshqarish tizimi (ip bilan boshqariladigan, qo`lga kiyiladigan, soyasi tushiriladigan, simli va mexanik) va katta-kichikligi (bir necha santimetrdan tortib,odam bo`yidan ham yuqori qo`g`irchoqlar) bilan bog`liq holda xilma-xil shakllari yuzaga kelgan.Qo`g`irchoq teatri- teatr san`ati turi. Chodir ichidagi yoki parda ortida yashiringan aktyor -qo`g`irchoqbozlar tomonidan harakatga keltirib ko`rsatiladigan qo`g`irchoqlar tomoshasi. Inson xarakteri, jamiyat hayotini yorqin va umumlashma tarzda aks ettirish, majoz, sahnaviy bo`rttirma qo`g`irchoq teatrda satirik hamda qahramonlik yo`nalishlar qaror topishini ta`minlagan. Geradot, Ksenofon, Aristotel, Goratsiy, Avreliy va boshqlarning ma`lumotlari bo`yicha 5-6 asrlardayoq qo`g`irchoq teatri paydo bo`lgan». Qo`g`urchoqlar turi (to`la yassi shartli yoki natural ) boshqarish tizimi ip bilan boshqariladigan qo`lga kiyiladigan soyasi tushuriladigan simli va mexonik katta kichikligi bir necha sontemetirdan tortib odam bo`yidan yuqori.Qo`g`urchoqla mavjud milliy ananalar shart sharoit dramaturgic va saxnaviy mahsadlar ham qo`g`irchoq tomoshalarining shakli va mazmuniga ta`sir ko`rsatadi.Inson xarakteri jamiyat hayotini yorqin va umumlashma tarzda aks ettirish majoz sahnaviy bo`rttirma qo`g`irchoq teatrida satiric hamda qahramonlik yo`nalishlari qaror topishini ta`minlagan. Qo`g`irchoq teatri tabiatni ilohiylashtirish kabi marosimlarga borib taqaladi.Gerodot,Ksenofont, Aristotel,Garatsi, Avreliy va boshqalarning ma`lumotlari bo`yicha V-VI asrdayoq qo`g`irchoq teatri paydo bo`lgan. Sharqda qo`g`irchoq teatrining barcha shakllari mavjud bo`lgan, biroq shundan soya teatri (O`zbekiston hududida ,, Fonus hayoli" deb yuritilgan.) keng tarqalgan. Indoneziyada XI-XII asrlarda simlar bilan boshqariladigan qo`g`irchoq tomoshalari bo`lgan. Sharqda hamon qo`g`irchoq teatrining an`anaviy turlari va shakllari yashab kelmoqda.

Sopol buyumlarning ishlanish tarixi

Urganch davlat universiteti
Илм-фан

Xorazmda antik davrdan nihoyatda keng tarqalgan ommaviy hunarmandchilik kulolchilik kasbi hisoblanadi. Uning dastlabki namunalari neolit davri makonlaridan topilgan bo`lib, to hozirgi davrgacha yetib kelgan va yuqori darajada rivojlangan. Ayniqsa, kulolchilik Kattabog`, Madir, Bog`ot, Xitoy nomli qishloqlarda nom taratgan.XIX asrdayoq qishloqlarda va ustalar orasida mehnat taqsimoti bo`lgan. Masalan, Madir va Kattabog`da kulollar asosan chiroyli gulli hamda xandasaviy nozik naqshlar berilgan idishlar yasash bilan nom chiqarganlar. Yirik idishlar yasashda Bog`ot ustalari tanilgan. XX asr boshlarida Madir qishlog`ida o`n beshta kulolchilik do`koni bo`lib, ularda saksondan ortiq mohir ustalar ishlagan. Madir kulolllarining san`ati shunchalik zo`r bo`lganki,n odatda xon o`z qurilishiga asosan madirlik ustalarni jalb qilgan.Koshin tayyorlashda usta Bolta Matrizayev, Bolta Vaysov, Davron Sadullayev, Amin Mirzayev, Matjon Qulmatovlar juda mashxur bo`lishgan. Xorazm kulollari gulli sir berilgan idishlardan tashqari chiroyli koshinlar yasash san`atini to`la egallaganlar. Mahalliy kulollar har xil uy ro`zg`or buyumlarini yasaganlar. Har bir mahsulot uchun loy tanlanib ishlov berilgan. Masalan, kesma koshinlar o`tga chidamli qoramtir loydan, gilvataga oq tosh va oqqum qo`shib, shirali loyga kvars qumi qo`shib har xil mozaikali koshinlar tayyorlangan. O`tmishda mahalliy ustalar loyni uzoq vaqt (20 kungacha) suv sepib tepkilab pishitganlar.